O autoru i bibliografija

Rođen 1945. u Lici, ali se već u prvoj svojoj godini doselio u Apatin. Po nacionalnosti Srbin. Osnovnu školu pohađao u Apatinu, a gimnaziju delom u Somboru, delom u Beogradu, gde je maturirao. Završio Filozofski fakultet u Beogradu – grupa za čistu filozofiju.

Bio dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda i njegovog istoimenog časopisa, kao i direktor Radio Beograda u dva mandata od 2004. Na predlog Svetozara Stojanovića postao član Organizacionog odbora Srpsko-američkog centra koji je kasnije prerastao u Centar za nacionalnu strategiju. Glavni cilj tih centara bio je poboljšanje položaja Srbije u svetu i u okviru toga odbrana Kosova i Metohije, kao i učvršćivanje specijalnih veza Srbije i Republike Srpske. Bio član upravnih odbora Filozofskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta za bezbednost. Predlog Fakulteta političkih nauka da bude član njihovog Saveta nije mogao prihvatiti zbog zauzetosti.

Osnivač je i direktor obnovljene Međunarodne filozofske škole Feliks Romulijana, čiji je počasni predsednik do svoje smrti bio akademik Mihailo Đurić, a potom je na tu funkciju postavljen akademik Danilo Basta. Bavi se teorijskim, prevodilačkim i novinarsko publicističkim radom. Ima status stalnog saradnik Filozofskog godišnjaka, Filozofski fakultet iz Banja Luke.

Do sada napisao sedam teorijskih knjiga, a preveo 40 knjiga. Pored toga, objavio veliki broj studija i tekstova u srpskim i stranim uglednim časopisima.

Godine 2015. Srpsko filozofsko društvo predložilo ga je za dopisnog člana SANU - Srpska akademija nauka i umetnosti.
U svojim brojnim problemskim knjigama Slobodan Divjak je dao izuzetan i originalan doprinos razvoju moderne filozofije prava u našoj zemlji. Ta filozofija je inače u ranijim periodima kod nas izlagana kritici sa marksističkog stanovišta. U sklopu obrađivanja naznačene problematike, on je izložio na sistematičan, iznutra krajnje koherentan i celovit način filozofske temelje moderne parlamentarne države i demokratije. Pošto se, po njegovom mišljenju, ti temelji nalaze u modernoj prirodno-pravnoj teoriji, on je na teorijski utemeljen način izneo glavne karakteristike koncepcija prestavnika ove teorije, Hobsa, Loka, Rusoa i Kanta. Ovde pre svega treba istaći njegove vrhunske analize Kantove političke filozofije, jer mnogi tumači njegovog dela, među kojima su i prof. Jovan Aranđelović, prof. Sreten Petrović, prof. Radivoje Kerović (iz Republike Srpske), Rade Kalik, smatraju da je Slobodan Divjak prvi naš autor koji je na samosvojan način demonstrirao u čemu se sastoji ogroman značaj pomenute filozofije u procesu teorijskog utemeljivanja modernog ustavno-pravnog poretka. On je ustaljenu shemu koja je dominirala u našoj filozofiji – da je Kant začetnik a Hegel vrhunac nemačkog idealizma – preokrenuo, uverljivo dokazujući da je Kant daleko moderniji teoretičar od Hegela, utoliko što je onaj prvi mislilac tzv. negativnih sloboda kao temelja parlamentarizma, dok je ovaj poslednji odbacivao negativne slobode a time i višestranačku demokratiju.

Među našim teretičarima je rašireno mišljenje da niko nije kao Divjak logički konsekventno, precizno i jasno obraložio sve bitne aspekte razlike između metafizički shvaćenog uma – esencijalistički i supstancijalistički intepretiranog uma – i postmetafizičkog, čisto proceduralnog uma, koji, budući da nije empirijski ni ontološki posredovan, proizvodi sam iz sebe, na osnovu formalno- logičkih pravila, univerzalno važeće moralne i pravne norme.

Uporište za svoje tumačenje razlike između pomenuta dva tipa uma, Divjak nalazi u delu Imanuela Kanta, tačnije u njegovom pojmu čistog praktičnog uma. “Apriorna misao o mogućem univerzalnom zakonodavstvu, bez pozajmljivanja bilo čega iz iskustva ili iz bilo koje spoljašnje volje, data nam je kao bezulovni zakon, piše Kant. Ali da bi se taj zakon posmatrao kao dat bez pogrešnih interpretacija, mora se imati u vidu da on nije empirijski fakt već isključivo fakt čistog uma. Pojam dobra i zla ne definiše se pre moralnog zakona, kako bi mu taj pojam služio kao temelj. Pojam dobra i zla mora se odrediti posle ovog zakona i pomoću njega.”

Ali, on pokretačke impulse nalazi i u sada već čuvenoj knjizi Koste Čavoškog i Vojislava Koštunice koji su ispoljili izuzetnu odvažnost da u vreme vladavine socijalističkog sistema izvrše radikalnu kritiku političkog monizma.

Iz perspektive postmetafizičkog uma, naš autor izlaže kritici metafizičko stanovište po kojem se može dokazati da je um supstancijalna osnova svega postojećega, iz kojeg sledi i to da se društveni život može urediti na čisto racionalan – uman – način. Shodno tome, on se priklanja stavu da se društveni život može samo racionalno ograničavati formalnim i univerzalnim pravilima igre koje on tretira kao srž moderne države, pri čemu ta ograničenja moraju jednako pogađati sve njene građane.
Na osnovu ustanovljavanja razlike između dva pomenuta tipa uma, Divjak je uspeo da izloži logički koherentnu i u našoj teoriji najopsežniju analizu razlike između formalno- proceduralne i supstancijalistički shvaćene demokratije. U sklopu razmatranja te problematike, on razvija krajnje originalnu i kritički usmerenu interpretaciju multikulturalizma. Pošto multikulturalizam insistira na grupnim, manjinskim pravima, on nužno, prema Divjaku, počiva na supstancijalističkom shvatanju demokratije, jer je utemeljuje na grupnom kulturnom, etničkom, jezičkom, religioznom identitetu. Multikulturalizam se zapravo, u suštini gledano, ne zalaže za unutardržavnu koegzistenciju pojedinaca kao nosilaca različitog kuturno-etničkog identiteta, već za unutardržavnu koegzistenciju različitih kulturno-etničkih grupa kao nosilaca grupnih prava i političkih jedinica. Stoga se multikulturalizam ,strogo teorijski gledano, nalazi u tenziji sa čisto foralnom demokratijom kojoj su primerena samo individualna, čisto formalna, desupstancijalizovana prava. Na osnovu takve interpretacije multikulturalizma, on kritikuje naš kvaziliberalni pokret koji manjinska prava tretira kao nužan uslov građanske države i koji stoga ima nekritički odnos prema svim oblicima manjinskih prava. On ne poriče činjenicu da društvena realnost u pojedinim modernim građanskim državama može iziskivati uvođenje manjinskih prava, smatrajući da tu realnost treba priznati, ali da je istovremeno treba tumačiti kao odstupanje od logike građanske države koje može biti manje ili veće, zavisno od karaktera pomenutih prava. Pri tome on pravi distinkciju između onih manjinskih prava koja su spojiva sa modernom državaom i onih koja imaju nužno dezintegracioni karakter, jer teže ugrožavanju jedinstvenog pravnog identiteta države, time što insistiraju na uspostavljanju etničkih autonomija kao “mini” država u državi, što za sobom povlači zahtev za uvođenje pluralizma različitih pravnih sistema unutar date države, čime se ona preobražava u privremeni “modus vivendi” različitih etno-kulturnih grupacija, privremeni zato što se on najčešće završava secesijom manjina.

U tom kontekstu Divjak izdvaja specijalne slučajeve koji nastaju posle raspada određenih država, kakav je bio i slučaj sa bivšom Jugoslavijom. Suma sumarum, u našoj sredini niko se, kad je reč o analizi multikulturalizma, ni izdaleka ne može porediti sa Slobodanom Divjakom. O tome svedoči i činjenica da gotovo da nema sajta u Srbiji, ali i u inostranstvu, koji nije objavljivao isečke iz njegovih knjiga i studija.

Kao poklonik liberalno shvaćene moderne države, Slobodan Divjak se zalaže koncepciju liberalnog nacionalizma (patriotizma), pri čemu on podvlači razliku između njega i etnonacionalizma, pošto liberalni nacionalizam nije povezan sa favorizovanjem bilo kog etniciteta, već sa patriotskim odnosom prema vlastitoj državi, koja se, ukoluko je liberalno ustrojena, odnosi nepristrasno prema svim svojim građanima, bez obzira na njihov kulturno-etnički identitet.

U okviru sistematičnog razvijanja svoga shvatanja filozofije prava, naš filozof tretira sve dosadašnje tzv. humanitarne vojne intervencije kao suprotne modernom međunarodnom pravu i kao antiliberalno usmerene.Velika opasnost od takvih intervencija leži u tendenciji neposrednog moralizovanja prava i politike, čime se razara sam temelj na kojem počiva moderno pravo, a to je upravo njegova odvojenost od morala. Moralni principi se, naravno, mogu unositi u samo pravo tokom zakonodavnog postupka, ali kada se takav postupak okonča, onda se pozitivno pravo i moral moraju posmatrati kao dve striktno razdvojene sfere. U nedostaku pravne argumentacije, sve dosadašnje tzv. humanitarne vojne intervencije opravdavale su se uzvišenim moralnim principima iza kojih su se krili prizemni imperijalni apetiti.

Date intervencije su i antiliberalne, jer je jedna od osnovnih liberalnih postavki da se  nijedan ustavno-pravni poredak, pa ni onaj sa liberalnim predznakom, ne sme ljudima nametati spolja, silom, već on mora biti izraz njihove slobodno izražene volje.

Suma sumarum, postoji široki konsenzus ne samo među filozofima, već i među teoretičarima iz drugih društvenih nauka, da je Slobodan Divjak jedini u našoj intelektualnoj sredini, služeći se metodom postupnog - korak po korak – i strogog logičkog izvođenja, razvio stanovište posebnog tipa liberalizma - “deontološkog liberalizma” kao učenja koje ne analizira društvene odnose već principe koji se nalaze u temelju modernog ustavno-pravnog poretka. U okviru takvog izvođenja, on je na suptilan, teorijski produbljen način osvetlio ključne probleme modernog doba i naše savremenosti – odnos između kulturne tradicije i prava, kulturnoetničkog i državnoteritorijalnog poimanja nacije, liberalizma, multikulturalizma i komunitarizma, supstancijalnog i formalnog, odnos između različitih oblika patriotizma, različitih interpretacija sopstva, razliku između liberalno shvaćenog pojma pravnog subjekta kao nosioca formalnih prava i subjekta kao nosioca partikularnog identiteta, pojam primata individualnih prava, razliku između negativnih i pozitivnih sloboda, premoderne i moderne demokratije, neempirijsko shvatanje vlasništva i slično. Sa stanovišta “deontološkog liberalizma”, on izlaže kritici sve druge koncepcije države i demokratije, uključiv i druge oblike liberalizma. Prema Divjakovom mišljenju, njegova koncepcija modernog prava u dobroj meri se uklapa u ustavno-pravnu tradiciju novovekovne parlamentarne Srbije na koju možemo biti ponosni. On tu posebno ističe Kraljevinu Srbije i kralja Petra Karađorđevića I Oslobodioca koji je vratio ustav iz 1888. i još ga više liberalizovao. Pri tome se Oslobodilac najviše oslanjao na spis Džona Stjuarta Mila O slobodi koji je lično preveo i napisao svoj predgovor koji mu je, po njegovom vlastitom kazivanju, služio kao orijentir za njegovu ustavnopravnu reviziju. U tom ustavu izvršeno je razdvajanje nacionalnog i etničkog utoliko što je u njemu nacionalnost izjednačena sa državljanstvom a etničko pripadništvo otpravljeno u sferu društva, kao što je to učinjeno u prvim građanskim državama na svetu.

Sve navedeno svedoči o tome da je Slobodan Divjak osobeni glas u našj teoriji a da njegov stvaralački opus spada u sam vrh naše teorijske misli posle Drugog svetskog rata.

Odjeci rezulata Divjakovog rada u zemlji i inostranstvu

Sva dela Slobodana Divjaka ušla su u teorijsku komunikaciju utoliko što se pominju i citiraju u knjigama i tekstovima drugih teoretičara, ne samo u Srbiji, već i u daljem inostrantvu i u svim republikama bivše Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije.  Divjak Slobodan je citiran iz 200 različitih izvora a ukupno je pominjan 274 puta. Među autorima koji su navodili  Divjakove knjige i tekstove  nalazi 42 strana autora, te se  sa izvesnošću može konstatovati da je Slobodan Divjak najčešće citirani živi srpski teoretičar.
Videti podatke o citiranosti koji su dati u prilogu.

Divjakova knjiga Tradicionalni esencijalizam i pluralizam proglašena je u anketi nedeljnika NIN, od 18. Januara 2001, za knjigu godine 2000.

Dva dela Slobodana Divjaka ušla su u najuži izbor od tri najbolje knjige na takmičenju za knjigu godine Nikola Milošević koje organizuje Drugi Program Radio Beograda, dok je žiri spoljašnji. Ne mali broj intelektualaca smatra da Divjaku nijednom nije dodeljena prva nagrada samo zato što je u tom periodu bio direktor Radio Beograda.

Njegova knjiga Problem identiteta doživela je 2006. niz promocija, ali ne samo u Srbiji – Beograd, Novi Sad, Niš, Sombor, Zaječar, Zrenjanin - već i u Zagrebu , na poziv Srpskog kulturnog Društva Prosvjeta, i Ljubljani, na poziv Srpskog društva Mihajlo Pupin iz Ljubljane, kao i u Banja Luci. Na ovim poslednjim promocije govorili su eminentni teoretičari iz Srbije i dotičnih država.

Poslednja obimna Divjakova knjiga Teror uma ili teror nad umom (više od 500 kompjuterskih šlajfni) izazvala je veliku pažnju inteketualne javnosti jer je to jedina knjiga, ne samo kod nas već i u svetu, koja je u celini posvećena problemu odnosa postmodernizma prema čuvenom nemačkom filozofu prava Karlu Šmitu. Utoliko, ona nosi na sebi pečat izrazite autorove samosvojnosti. O toj knjizi je Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda organizovao raspravu u kojoj su učestvovali mnogi naši istaknuti intelektualci. Na toj raspravi, koja je objavljena na Youtube-u, autor je dobio pohvale koje daleko nadilaze konvencionalni, rutinski karakter, i to ne samo za datu knjigu već za svoj celokupni stvaralački opus. Đorđe Vukadinović ga je označio kao najboljeg živog srpskog političkog filozofa. Trivo Inđić je istakao da se Divjak, pri razmatranju Šmitovog dela, pokazao kao “prominentnija ličnost od Ljubomira Tadića i Slobodana Samardžića”, koji su pre njega pisali o ovom nemačkom misliocu. On je isto tako ocenio da Divjakovo delo predstavlja veliku rehabilitaciju filozofije prava u Srbiji.
Milenko Bodin, iako je izrazio neslaganje sa pojedinim Divjakovim stavovima, bez ikakvih rezervi je istakao „vrhunski karakter Divjakovih analiza i njegovu izuzetnu sposobnost da pravi velike sinteze krećući se u različitim oblastima i na različitim nivoima razmatranja.“

Aleksandar Ilić je naglasio da Divjakova knjiga predstavlja najdublje filozofsko utemeljenje liberalističkog učenja kod nas posle Drugog svetskog rata, tretirajući to učenje kao nešto što je u direktnoj suprotnosti sa savremenim tzv. vojninim humanitarnim intervencijama.

Jednodušna ocena svih učesnika u toj dinamičnoj raspravi bila je da je Slobodan Divjak na izuzetan način popunio veliku prazninu u našoj teoriji razvivši svoju koncepciju posebnog vida liberalizma – deontološkog liberalizma.

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA

Sadržaj:

1. Knjige

2. Odabrani članci, prikazi i intervjui

3. Predgovori i pogovori

4. Dijalozi. Diskusije. Izlaganja na tribinama

5. Prevodilački rad

a) Knjige

b) Prevodi u periodici i zbornicima

6. Priređivački rad

7. Literatura (izbor)

1. Knjige

1. Roba i revolucija. Marks, kritika političke ekonomije i socijalizam. – Beograd, Radionica SIC, 1982; str. 104; 24 sm

2. Tradicionalni esencijalizam i pluralizam. Društvo, država, hrišćanstvo. - Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999; str. 287; 20 sm
   Biblioteka „Saznanja“, 12.

3. Nacija, kultura i građanstvo. – Beograd, Službeni list SRJ, 2002; str. 422; 24 sm

4. Problem identiteta. Kulturno, etničko, nacionalno i individualno. – Beograd, Službeni glasnik, 2006; str. 275; 23 sm
   Edicija Stav; knj. 3.

5. Antej i Ahasfer. Kritika postmodernog relativizma. – Beograd, „Filip Višnjić“, 2008; str. 214; 20 sm
   Biblioteka Fronesis.

6. Teror uma, ili teror nad umom. Karl Šmit – ikona postmodernizma. – Beograd, Službeni glasnik, 2012; str. 388; 23 sm
   Biblioteka Društvo i nauka.
   Edicija Načela politike

7. Um, nasilje i sloboda.
   *U štampi.

8. Rečnik osnovnih termina filozofije politike. – Beograd, Albatrosplus, 2016; str. 199; 21 sm

2. Odabrani članci, prikazi i intervjui

9. Abdulah Šarčević: „Sfinga Zapada“, Zagreb 1972. – Treći program Radio-Beograda, 5/1973, 16, 23-25.
   *Prikaz.

10. Đorđije Uskoković: Sociologija i društvena nejednakost, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, Beograd, 1973. – Praxis, 11/1974, 1-2, 184-186.
    *Prikaz.

11. Uz jednu interpretaciju Marksa. Povodom diskusije dr Fuada Muhića o „društvenoj nejednakosti u socijalizmu“ u časopisu Gledišta br. 1-2/1976. – Gledišta, 17/1976, 9, 901-1909.

12. Opaske uz temu „Robna proizvodnja i stvarno podruštvljavanje“. – Student, 41/1977, 1 (5. januar).

13. Hotimir Burger: „Filozofija tehnike“, Zagreb, 1981. – Treći program Radio-Beograda, 1981, 48, 18-19.
    *Prikaz.

14. Opšte napomene uz temu „Kapital, političko/država i strategija prelaza“. – Treći program Radio-Beograda, 1981, 49, 99-105.

15. Marksistička misao danas. – Treći program Radio-Beograda, 1982, 54, 30-41.

16. Da li je marksizam u krizi? – Politika, 79/1982, 24817 (6. novembar).
    *Povodom referata učesnika za „Okruglim stolom“ u Cavtatu.

17. Opšte napomene uz temu „Ideologije nove desnice“. – Treći program Radio-Beograda, 1983, 58, 153-168.

18. Razgovor sa Slobodanom Divjakom povodom knjige „Roba i revolucija“. – Reporter, 20/1984, (6. novembar).
    *Razgovor vodio Miodrag Vuković.

19. Ideologiя novoй pravoй. – Socialističeksaя mыslь i praktika, 21/1984, 1, 94-104.

20. Ideologia der neuen Recten. Über. A. Karlić. – Socialistische Theorie und Praxis, 11/1984, 1, 95-105.

21. Las ideologias de la neou derecha. Trad. S. Monros-Stojanović. – Cuestions actuelosdel socialismo, 19/1984, 1, 90-100.

22. Ideologie delle nuova destra. Trad. Giacomo Skotti. – Questioni attuali del socialismo, 9/1984, 1, 89-98.

23. Les idéologies de la nouvelle droite. Trad. R. Gavrilović. – Questions actualles duSocialisme, 34/1984, 1, 93-102.

24. Ideologies of the new Right. Transl. S. Petnički. – Socialist Thought and Practice, 24/1984, 1, 87-96.

25. Međunarodna tribina „Socijalizam u svetu“. – Treći program Radio-Beograda, 1984, 54.

26. Bit nove liberalno-konzervativne kontraofanzive. – [U]: Zbornik radova – Visoka vojnopolitička škola JNA, 1985, 21, 175-179.

27. Ekonomski problemi socijalizma. – Socijalizam u svetu, 10/1986, 54, 141-190.
    *Učešće u diskusiji.

28. Dijalektika robne proizvodnje. – Marksistička misao, 1986, 3, 179-196.
    *Tekst pisan za Enciklopedijski rečnik makrizma.

29. Nacrt promena Ustava SR Srbije i neka idejna pitanja. – Marksistička misao, 1988, 6, 111-115.

30. Uticajne ideologije u svetu. – [U]: Jugoslavija i suvremeni svijet. Zbornik. Zagreb, 1988.

31. Studentske demonstracije ‘68 i ‘91. – Treći program Radio-Beograda, 1990, 85, 31-35.

32. SKJ, društvena kriza i reforme. – [U]: Tito-Partija. Zbornik radova sa Naučnog skupa „Tito-Partija“ održanog od 2. do 5. decebra 1987. godine u Kumrovcu, 1991, str. 468-477.

33. Suton komunizma i antikomunizma. – Treći program Radio-Beograda, 1994, 100.

34. Hegel i problem granice u sferi znanja. – [U]: Dijalog i moć/Sloboda i zlo, Srpsko filozofsko društvo, Sremski Karlovci, 19-21. 1998, 17-19. 9. 1999. Beograd, 2000.

35. Multikulturalizam i liberalizam. – Filozofski fodišnjak, Beograd, 2001, 14, 78-100.

36. Multikulturalizam: komunitarizam – liberalizam. – Nova srpska politička misao, 8/2001, 1-4, 25-47.

37. Dubinski uzroci krize. Povodom knjige Slobodana Samardžića: „Argumenti za Srbiju“, Beograd, Centar za unapređivanje pravnih studija, 2001. – Politika, 98/2001, (2. jun); Kultura – umetnost, 459, II.
    *Prikaz.

38. Svetozar Stojanović: „Na srpskom delu Titonika“, Beograd, 2000. – Politika, 98/2001, 31366 (24. februar), 2; Kultura – umetnost – nauka, 44, 46.
    *Prikaz.

39. Nacija, kultura i građanstvo. – Treći program Radio-Beograda, 2001, 111, 97-123.

40. Kulturno-etnički i politički identitet. – [U]: Poredak i revolucija. Zbornik radova. Priredili Ivana Spasić i Milan Subotić. Beograd, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001.

41. Izbori – put u višepartijski sistem. - [U]: Rekonstrukcija institucija. Godinu dana tranzicije u Srbiji. Priredio Vladimir Cvetković. Beograd, Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

42. Etos demokratije. Jagoš Đuretić: „Patuljci u čizmama od sedam milja“, Beograd, Stubovi kulture, 2002. – Politika, 98/2002, (6. jul), 2; Kultura – umetnost – nauka, 44, 13.
    *Prikaz.

43. Nacija i tradicija. – Zlatna greda, 3/2003, 15-16, 60-61.

44. Globalizacija i nacionalni identitet. – [U]: Iskušenja globalizacije. Zbornik. Priredio Jovica Trkulja. Skupština opšetine Kikinda, Narodna biblioteka „Jovan Popović“, 2003.

45. Mulitkulturalizam, komunitarizam, liberalizam. – Nova srpska politička misao, 4/2003, 1.

46. Nasilje nad realnošću. – Helsinška povelja, 8/2003, 60.
    *Reagovanje na tekst „Hegel na Ravnoj gori“ Nenada Dakovića objavljen u prethodnom broju časopisa u kome kritikuje raspravu o autorovoj knjizi Nacija, kultura i građanstvo vođenoj u Domu kulture Studentski grad.

47. Živeti zajedno sa svetom. Srbija na izbornoj raskrsnici. – Politika, 100/2003, 32369 (16. decembar), A6.

48. Multikulturalizam i liberalizam. - [U]: Filozofski godišnjak, Banja Luka, 1, 2003.

49. Kritika teleološkog uma i karakter moderne norme. - [U]: Filozofski godišnjak, Banja Luka, 2004, 2.

50. Ka modernom radiju. Povodom osamdeset godina postojanja Radio Beograda. – Politika, 101/2004, 32646 (25. septembar), 6.

51. Otvoreni univerzum. Tradicija između prosvetiteljskog i romantičarskog mita. – Politika, 102/2005 (15. januar); Kultura – umetnost – nauka, 46, 56, str. 3-4.

52. Prezir forme skupo košta. Jezuitizam i reforme. – Politika, 101/2004, 32398 (17. januar), A6.

53. Život u svetu razlika. O novoj Vladi i njenim radikalnim kritičarima. – Politika, 101/2004, 32437 (25. februar), A6.

54. Nation and Tradicion. Transl. by Alison and Vladimir Kapor. – Zlatna greda, 5/2005, 43, 59-60.

55. Pomeranja idejno-vrednosnih orijentacija naše intelektualne elite. Uvodno izlaganje za okruglim stolom Kruševačke književno-filozofske škole, Kruševac, 2005, 2-4. jun.

56. Savremeni univerzum. Tradicija između prosvetiteljskog i romantičarskog mita. – Politika, 101/2005, 32755 (15. januar); Kultura – umetnost, 46, 3-4.

57. Norme i nacije. – Nacionalni interes, 1/2005, 1, 13-28.

58. I Odisej se vratio kući. – NIN, 2006 (6. jul).
    *Razgovor sa osnivačem i direktorom škole Felix Romuliana Slobodanom Divjakom.
    Razgovor vodio Dragan Mojović.

59. Program 8. [Osme] međunarodne škole „Felix Romuliana“. – Razvitak, Zaječar, 47/2007, 227-228, 70-74.

60. Originalnost oslonjena na tradiciju. Radivoje Kerović: Istorija filozofije, Književna zadruga, Banja Luka, 2006. – Politika, 104/2007 (6. oktobar), 2; Kultura – umetnost – nauka, 51, 26.
    *Prikaz.

61. Od socijalizma do postmoderne. – Nova srpska politička misao, 16/2008, 3-4, 231-238.

62. Antej i Ahasfer. Odgovor na kritike i pitanja. – Filozofski godišnjak, Banja Luka, 6/2008, 6.

63. Oruđe otpora obespravljenih, ili: oružje u rukama moćnika. – Politika, 107/2010 (9. januar), 2-3; Kultura – umetnost – nauka, 54, 39.
    *Odlomak iz predgovora za knjigu Kostasa Duzinasa Ljudska prava i istorija, Beograd, 2010.

64. Svetozar Stojanović (1931-2010). Odlazak srpskog Odiseja. – NIN, 2010, 3098 (13. maj), 42-43.

65. In memoriam. Intelektualna odiseja. – Politika, 107/2010, 34667, (15. maj); kultura – umetnost, 54, 5, 2.
    *O Svetozaru Stojanoviću.

66. Kastinski sistem ili zajednica jednakih građana. – Pravo i društvo, 1/2010, 1.

67. Humanitarna intervencija i/ili ljudska prava. – Razvitak, Zaječar, 49/2010, 235-236, 168-170.

68. Ciklus Savremeni srpski filozofi. Slobodan Divjak govori o svojoj filozofskoj koncepciji, 16. juni 2011. Antej i Ahasfer, odgovor na kritike i pitatnja. – Filozofski godišnjak, Banja Luka, 2011, 6.
    *U rubrici Reagovanja, sučeljavanja, raspravljanja.

69. Civilizacijski proces – zapadni i nezapadni svet. – Razvitak, Zaječar, 50/2011, 237-238, 183-184.

70. Institucionalne garancije tolerancije. – Razvitak, Zaječar, 50/2011, 239-240, 224-230.

71. 11. [Jedanaesta] međunarodna filozofska škola „Felix Romuliana“. Program. – Razvitak, Zaječar, 50/2011, 237-238, 282.

72. 12. [Dvanaesta] međunarodna filozofska škola „Felix Romuliana“. Program. – Razvitak, Zaječar, 50/2011, 239-240, 223.

73. Karl Šmit, „Nomos i pravo“. – Pravo i društvo, 3/2011, 3-4, 127-162.

74. Inteligencija između poziva i odgovornosti. Uvodno izlaganje u okviru Filozofskih susreta u Topoli, 2011, (juli).

75. Pomeranje idejno-vrednosnih orijentacija naše intelektualne elite. – [U]: Filozfija prakse, Zbornik. Priredio Nenad Daković, Beograd, Dom omladine 2011, str. 247-256.
    *Autorizovani transkript predavanja održanog 23. februara 2010. godine.

76. Ljubomir Tadić ili posvećenost principu slobode. – [U]: Ljubomir Tadić mislilac slobode. Beograd, Albatros plus, 2012, str. 19-26.

77. Postmoderno koketiranje s nacizmom. – Politika, 109/2012, (14. jul), 2; Kultura – umetnost – nauka, 56, 14.

78. Ničeova i Hajdegerova deca – ideolozi antikapitalizma. – Politika, 109/2012 (28. jul), 3; Kultura – umetnost – nauka; 56, 16.
    *Odgovor povodom tekstova Milorada Belančića i Ivana Milenkovića.

79. Postmoderni revolucionarni poklič – dole zakoni. – Politika, 109/2012, (11. avgust), 2-3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 18.
    *Odgovor Miloradu Belančiću.

80. Deridin antiliberalni manifest. – Politika, 109/2012, (25. avgust), 2; Kultura – umetnost – nauka, 56, 20.
    *Odgovor Miloradu Belančiću.

81. Srpska inteligencija i liberalizam. – Politika, 110/2013, (8. jun), 3; Kultura – umetnost – nauka, 57, 8.

82. Svetozar Stojanović – od disidentskog marksiste do socijal-demokrate. Uvodno izlaganje na skupu: Svetotar Stojanović – ličnost i delo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 7-8. jun, 2013.
    *Zbornik radova u štampi.

83. U očekivanju polemike. - Danas, 2013 (10. maj).
    *Razgovor sa Slobodanom Divjakom povodom njegove knjige Teor uma ili terornad umom.
    Razgovor vodila Anđelka Cvijić.

84. Ljubomir Tadić ili posvećenost principu slobode. – Filozofija i društvo, 2014, 1, 227-231.

85. Kultura „uspravnog mišljenja i hoda“. Ljubomir Tadić ili posvećenost principu slobode. – Politika, 111/2014, (4. januar), 4; Kultura – umetnost – nauka, 57, 38.

3. Predgovori i pogovori

86. Kapitalistička društvena reprodukcija, država i demokratija. - Treći program Radio-Beograda, 1982, 53, 305-483.
    *Temat priredio i predgovor napisao Slobodan Divjak.

87. Ideologija nove desnice. – Treći program Radio-Beograda, 1983, 58.
    *Izbor i opšte napomene: Slobodan Divjak.

88. Uz knjigu Norberta Bobia „Liberalizam i demokratija“. – [U]: Norberto Bobio: Liberalizam i demokratija. Preveo Slobodan Divjak, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, str. 5-16.
    Biblioteka Societas, 7.

89. Predgovor. – [U]: Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. Beograd, Službeni olist SRJ, 1996, str. 5-16.

90. Predgovor. – [U]: Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. Podgorica, CID, 1997, str. 5-16.
    Biblioteka Istraživanje istorije.

91. Pogovor. – [U]: Frensis Fukujama: Sudar kultura. Preveli Slobodan Divjak i Rade Kalik. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997, str. 415-434.
    Biblioteka Societas, 9.

92. Uz knjigu Elija Kedurija „Nacionalizam“. – [U]: Eli Keduri: Nacionalizam. Preveo Slobodan Divjak, Podgorica, CID, 2000, str. 5-17.
    Biblioteka Politea.

93. Predgovor. – [U]: Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. – Banja Luka, Romanov, 2002, str. 5-16.

94. Kritika teleološkog uma i karakter moderne norme – neapologetička odbrana Kanta. – [U]: Moderno čitanje Kanta. Priredili Slobodan Divjak i Ivan Milenković. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005, str. 7-33.

95. Uz knjigu Jagoša Đuretića „Socijalistička Jugoatlantida“. – [U]: Jagoš Đuretić: Jugoslovenska Jugoatlantida. U potrazi za slobodom, „bratstvom i jedinstvom“ i jednakošću, Beograd, Službeni glasnik, 2005, str. 311-315.

96. Pogovor. – [U]: Jovan Aranđelović: Životni značaj filozofije. Beograd, Službeni glasnik, 2006, str. 359-366.
    Filozofska biblioteka.

4. Dijalozi. Diskusije. Izlaganja na tribinama

97. Dela Marksa i Engelsa. – Treći program Radio-Beograda, 1979, 43, 51-72.
    *Razgovor povodom objavljivljanja Sabranih dela Marksa i Engelsa na našem jeziku.

98. „Klasne borbe i koncepcije razvoja“. – Marksistička misao, 1981, 1, 123-157.
    *Rasprava povodom knjige L. Markovića „Klasna borba i koncepcija razvoja“.

99. Naučni skup o temi „Kriza kapitalizma i svetski proces socijalizma“. – Treći program Radio-Beograda, 1981, 50, 153-177.
    *Uvodno izlaganje i učešće u raspravi.

100. Izvori za istoriju marksizma. – Treći program Radio-Beograda, 1982, 53.

101. „Marksizam i kritika realnog socijalizma“. – Treći program Radio-Beograda, 1982, 55, 41-127.*Rasprava o srpskom izdanju knjige Rudolfa Baroa: „Alternativa. Prilog kritici realnog socijalizma“.

102. Samoupravljanje – delo radničke klase. – Treći program Radio-Beograda, 1983, 56.
     *Razgovor sa Zoranom Vidojevićem.

103. Okrugli sto na temu: „Integracioni i dezintegracioni procesi u privredi Jugoslavije“. – Marksistička misao, 1983, 6, 3-53.
     *Učešće u raspravi.

104. Okrugli sto na temu: „Prihvatanje i tumačenje Marksove misli“. – Treći program Radio-Beograda, 1984, 60, 59-135.
     *Uvodno izlaganje i učešće u raspravi.

105. Proizvodnja ideologije. (Tematska rasprva povodom knjige dr Iva Paića). – Savremenost, 15/1985, 9, 11-49.
     *Učešće u raspravi.

106. Discussion: „The economic Problems of Socialism“. – Socialism in the World, 10/1986, 54, 141-142.
     *Učešće u diskusiji.

107. Rasprava „Ustavna reforma u Srbiji“, 28. 9. 1988. – Marksistička misao, 1988, 6, 6-143.
     *Učešće u raspravi.

108. Tribina - filozofski angažman i kriza. – Treći program Radio-Beograda, 1988, 77-78.
     *Učešće u raspravi.

109. Filozofski angažman i kriza. (drugi deo). – Treći program Radio-Beograda, 1988, 79, 39-103.
     *Učešće u raspravi.

110. Rasprava o temi: „Nacionalno pitanje i demokratija“, održano 20. novembra 1990. godine. – Treći program Radio- Beograda, 1990, 85, 41-88.
     *Učešće u raspravi.

111. Liberalizam versus levica. – Treći program Radio-Beograda, 1990, 85, 91-103.
     *Rasprava između Mihaila Markovića i Nikole Miloševića.
     Raspravu vodio Slobodan Divjak.

112. Okrugli sto: „Trijumf Zapada?“ 9. i 10. juna 1991. Gornji Milanovac. – Treći program Radio-Beograda, 1991, 90-91, 47-127.
     *Učešće u raspravi.

113. Studentske demonstracije 1968-1991, sličnosti i razlike. – Treći program Radio-Beograda, 1991, 88-89, 39-101.
     *Uvodna reč i učešće u raspravi.

114. Priznanje, istorija, poredak. – Treći program Radio-Beograda, 1994, 100.
     *Učešće u raspravi.

115. Karl Šmit – pojam političkog. – Treći program Radio-Beograda, 1995, 102, 83-140.
     *Učešće u raspravi.

116. Jednakost u savremenom svetu. – Treći program Radio-Beograda, 1996, 105-106, 41-65.
     *Učešće u raspravi.

117. Revolucija i poredak. Beograd, 2000.
     *Slobodan Divjak podneo referat i učestvovao u raspravi.

118. Rekonstrukcija institucija, Beograd, 2000.
     *Slobodan Divjak podneo referat i učestvovao u diskusiji.

119. Dijalog i moć / Sloboda i zlo. Sremski Karlovci, 2000.
     *Slobodan Divjak podneo referat i učestvovao u diskusiji.

120. Da li Srbija ima evropsku inteligenciju? – Treći program Radio-Beograda, 2001, 112.
     *Učešće u raspravi.

121. Sekularizacija i repolitizacija religije. – Zaječar, Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana, 2001.
     *Slobodan Divjak podneo uvodni referat i učestvovao u diskusiji.

122. Tolerancija i njene granice. – Zaječar, Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana, 2002.
     *Slobodan Divjak podneo uvodni referat i učestvovao u diskusiji.

123. Intelektualci u tranziciji. (Zbornik radova sa okruglog stola, Kikinda, 19. i 20. septrembra 2002). – Kikinda, Skupština opštine, Narodna biblioteka „Jovan Popović“, 2003.
     *Slobodan Divjak podneo saopštenje i učestvovao u raspravi.

124. Iskušenja globalizacije. Zbornik radova sa okruglog stola „Globalizacija, evropeizacija i nacionalni identitet“. Kikinda, 2. i 3. oktobra 2004. – Kikinda, Skupština opštine, Narodna biblioteka „Jovan Popović“, 2004.
     *Slobodan Divjak podneo saopštenje i učestvovao u raspravi.

125. Poreklo i autoritet normi i njihova primena. – Zaječar, Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana, 2006.
     *Slobodan Divjak podneo uvodni referat i učestvovao u diskusiji.

126. Razgovor o knjizi Radivoja Kerovića Istorija filozofije. Bijeljina, Narodna biblioteka „Filip Višnjić“, 27. jun 2007.
     *Prikaz knjige i učešće u raspravi.

127. Međunarodni naučni skup Istorijski revizionizam i aktuelna kriza. – Banja Luka – Brdača, 2009.

128. Strah od stranca, politika, kiulturna tradicija. – Zaječar, Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana, 2013.
     *Slobodan Divjak podneo referat i učestvovao u diskusiji.

129. Otvorenost – zatvorenost – jezik, kultura, nacija. – Zaječar, Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana, 2014.
     *Slobodan Divjak podneo referat i učestvovao u diskusiji.

130. Predavanje u SANU - U sredu 26. oktobra 2016. u 19 časova Slobodan Divjak će na poziv Ogranka SANU u Novom Sadu (Nikole Pašića 4) održati predavanje o temi Sloboda i identitet. U okviru tog predavanja autor će nastojati da iz određenja različitih oblika slobode izvede različite oblike individualnog i kolektivnog identiteta. Pri tome će izložiti temeljitoj kritici koncepciju radikalnog multikulturalizma.

5. Prevodilački rad

a. Knjige

130. Norberto Bobio: Liberalizam i demokratija. S engleskog preveo i predgovor napisao Slobodan Divjak. – Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995; str. 128; 22 sm.
     Biblioteka Societas; 7.
     [Naslov originala: Liberalism and Democracy]

131. Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. Predgovor napisao Slobodan Divjak. – Beograd, Službeni list SRJ, 1996; str. 373; 24 sm
     [Naslov originala: The End of History and the Last Man]

132. Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. Predgovor napisao Slobodan Divjak. – Podgorica, CID, 1997; str. 373; 24 sm
     Biblioteka Istraživanje istorije.
     [Naslov originala: The End of History and the Last Man]

133. Frensis Fukujama: Sudar kultura. Povernje. Društvene vrline i stvaranje perspektive. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Rade Kalik. Pogovor napisao Slobodan Divjak. – Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997; str. 449: 22 sm
     Biblioteka Societas; 9.
     [Naslov originala: Trust. The Social virtues and the creation of Prosperity]

134. Zbignjev Bžažinski: Velika šahovska tabla. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Rade Kalik. – Podgorica, CID, 1999; str. 208; 25 sm
     Biblioteka Posebna izdanja.
     [Naslov originala: The Grand Chessboard]

135. Eli Keduri: Nacionalizam. Preveo i predgovor napisao Slobodan Divjak. – Podgorica, CID, 2000; str. 151; 20 sm
     Biblioteka Politea

136. Savremena recepcija Antonija Gramšija. [Priredio Benedeto Fontana]. S engleskog preveo Slobodan Divjak. Predgovor napisao Dobrosav Bjeletić. – Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2000; str. 180; 21 sm
     [Naslov originala: Antonio Gramsci - Philosophy, Politisc and Culture]

137. Zbignjev Bžažinski: Velika šahovska tabla. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Rade Kalik. Drugo izdanje. – Podgorica, CID, 2001; str. 208; 25 sm
     Biblioteka Posebna izdanja.
     [Naslov originala: The Grand Chessboard]

138. Majkl Valzer: Amerikanizam: šta je to? Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Rade Kalik. – Podgorica, CID, 2001; str. 97; 20 sm
     Biblioteka Politea.
     [Naslov originala: What it means to be Americian]

139. Frensis Fukujama: Kraj istorije i poslednji čovek. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Branimir Gligorić. Predgovor napisao Slobodan Divjak. – Banja Luka, Romanov, 2002, str. 373; 24 sm
     [Naslov originala: The End of History and the Last Man]

140. Franc Nojman: Vladavina prava. Politička teorija i pravni sistem u modernom društvu. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, „Filip Višnjić“, 2002; str. 341; 25 sm
     Biblioteka „Evropa“.
     [Naslov originala:The Rule of Law]

141. Prošlost na Istoku – budućnost na Zapadu? Demokratija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Priredili Meri kaldor i Ivan Vejvoda. Preveli s engleskog Slobodan Divjak i Karel Turza. – Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003; str. 226; 23 sm
     Biblioteka Societas.

142. Ričard Folk: Veliki teroristički rat. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, „Filip Višnjić“, 2003; str. 303; 20 sm
     Biblioteka Chronogram.
     [Naslov originala: The Great Trrror War]

143. Val Kimlika: Multikulturalizam. Multikulturno građanstvo. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Podgorica, CID, Zagreb, Jesenski i Turk, 2004; str. 321; 20 sm
     Biblioteka Politea.
     [Naslov originala: Multicultural Citizenship]

144. Čarls Tili: Evropske revolucije 1492-1992. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Podgorica, CID, Zagreb, Politička kultura, 2005; str. XV, 275; 20 sm
     [Naslov originala: Eropean Revolutions 1492-1992]

145. Vilijam Fulbrajt: Arogancija moći. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, „Filip Višnjić“, 2005; str. 256; 21 sm
     Bibllioteka Libertas.
     [Naslov originala: The Arrogance of Power]

146. Charles Tilly: Europske revolucije 1492-1992. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Zagreb, Politička kultura, 2006; str. 199; 24 sm
     Biblioteka Minerva.
     [Naslov originala: Eropean Revolutions 1492-1992]

147. Majkl Mandelbaum: Treba li svetu Golijat. Kako Amerika deluje kao svetska vlada u 21. veku. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, „Filip Višnjić“; strr. 247; 25 sm
     Biblioteka Posebna izdanja.
     [Naslov originala: The Case of Goliath]

148. Samjuel P. Hantington: Američki identitet. Problem dezintegracije Amerike. Preveo s engleskog Sobodan Divjak. – Podgorica, CID, Socen, 2007; str. 411; 25 sm
     Bibliotreka Sinteze
     [Naslov originala: Who We Are]

149. Tomas Sovel: Konflikt vizija. Ideološki koreni političkih borbi. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, „Filip Višnjić“, 2007; str. 248; 21 sm
     Biblioteka Eunomia.
     [Naslov originala: A Conflict of Visions]

150. Sloboda imoć. Dijalog o religiji i spoljnoj politici u nepravednom svetu. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Zaječar, Dom omladine; Beograd, Službeni glasnik, 2008; str. 113; 23 sm
     Edicija Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana.

151. Zbignjev Bžežinski: Druga šansa Amerike. Tri predsednika i kriza američke supersile. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, Službeni glasnik, Univerzitet, Fakultet bezbednosti, 2009; str. 138; 24 sm
     Biblioteka Društvena misao.
     Edicija Studije bezbednosti, knj. 4.
     [Naslov originala: Second Chanse]

152. Kostas Duzinas: Ljudska prava i imperija. Politička filozofija kosmopolitizma. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, Službeni glasnik, 2009; str. 417; 23 sm
     Biblioteka Društvena misao.
     Edicija Načela politike, knj. 23.
     [Naslov originala: Human Right and Empire]

153. Majkl Volzer: Moral i prljave ruke. Filozofija, politika i rat. Priredili Jovan Babić i Petar Bojanić. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, Albatros plus, 2010; str. 271; 25 sm
     Biblioteka Posebna izdanja.

154. Čarls Tejlor: Doba sekularizacije. S engleskog preveli Slobodan Damnjanović i Slobodan Divjak. – Beograd, Albatros plus, Službeni glasnik, 2011; str. 869; 24 sm
     Biblioteka Posebna izdanja.
     [Naslov originala: A Secular Age]

155. Antonio Kaseze: Samoodređenje naroda. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, Službeni glasnik, 2011; str. 429; 23 sm
     Biblioteka Društvo i nauka.
     Edicija Načela politike, knj. 27.
     [Naslov originala: Self-Determination of Peoples]

156. Imanuel Volerstin: Moderni svetski sistem. Knj 1, 2. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Podgorica, CID, 2012; str. HHH, 20 sm
     Knj. 1: str. 654;
     Knj. 2: 598.
     Biblioteka Sinteze.
     [Naslov originala: The Modern World-System]

157. Zbignjev Bžežinski: Amerika – Kina i sudbina sveta. Strateška vizija. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Beograd, Albatros plus, 2013; str. 212; 20 sm
     Biblioteka Chronogram.
     [Naslov originala: Strategic Vision]

158. Preispitivanje problema zla. (Priredila Marija Pia Lara).
     *U štampi.

159. Nacija i religija. (Priredio Hartmut Leman).
     *U štampi.

160. Tomas Nejgel: Svest i kosmos.
     *U štampi.

b. Prevodi u periodici i zbornicima

161. Ernest Mandel: Moderna levica i revolucionarna strategija. Preveo Slobodan Divjak. – Student, 42/1978, 3 (22. februar), 4 (1. mart).

162. Đorđo Amendola: Italijanski put u socijalizam. Preveo Slobodan Divjak. – Student, 42/1978, 5 (8. mart).

163. Adam Šaf: O nasilnoj i mirnoj revoluciji. Preveo Slobodan Divjak. – Gledišta, 19/1978, 7-8, 699-706.

164. Robert Brener: Kritika neosmitovskog marksizma. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1979, 40.

165. Perspektive socijalizma u Latinskoj Americi. – Treći program Radio-Beograda, 1980, 46.
     *Tekstove Gerana Tertona, Džemsa Petrasa i Rodžera Berbaha preveo Slobodan Divjak.

166. Samir Amin: Oslanjanje na sopstvene snage i novi međunarodni ekonomski poredak. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1981, 48, 556-572.

167. Gabrijel Palma: Zavisnost. Formalna teorija nerazvijenosti ili metodologija za analize konkretnih situacija nerazvijenosti. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1981, 48, 591-599.

168. Frensis Fukujama: Refleksije o kraju istorije. Preveo Slobodan Divjak. – Ekonomika, 1996, 10, 478-480; 11-12, 552-555.

169. Andžej Valicki: Od staljinizma do postkomunističkog pluralizma. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1991, 88-89, 155-182.

170. Demokratija i humanističke nauke. Intervju sa Marselom Gošeom. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1991, 90-91, 231-241.

171. Semjuel Hantington: Religija i treći talas. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1992, 92-95, 129-212.

172. Vil Kimlika: Sloboda i kultura. (Odlomak). Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2001, 111, 153-192.

173. Čandaran Kuklatas: Postoje li kulturna prava? (Odlomak). Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2001, 111, 219-252.

174. Vernon van Dajk: Pojedinac, država i etničke zajednice u političkoj teoriji. (Odlomak). Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2001, 111, 193-218.

175. Džeremi Valdron: Kosmopolitska alternativa. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2001, 111, 124-152.

176. Paik Nakčung: Habermas o nacionalnom ujedinjenju u Nemačkoj i u Koreji. Preveo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2003, 117-118 (1-2), 151-160.

177. Jirgen Habermas: Nacionalno ujedinjenje i narodni suverenitet. Prevo Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 2003, 117-118 (1-2), 137-150.

178. Ričard Berstin: Kant u ratu sa samim sobom. Preveo Slobodan Divjak. – [U]: Moderno čitanje Kanta. Priredili Slobodan Divjak i Ivan Milenković. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005, str. 195-240.

6. Priređivački rad

179. Kapitalistička društvena reprodukcija, država i demokratija. Zbornik priredio i predgovor napisao Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1982, 53, 305-483.

180. Ideologija nove desnice. Izbor i opšte napomene Slobodan Divjak. – Treći program Radio-Beograda, 1983, 58.

181. Moderno čitanje Kanta. Priredili Slobodan Divjak i Ivan Milenković. Predgovor napisao Slobodan Divjak. – Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005; str. 326; 20 sm.

182. 7. [Sedma] filozofska škola Felix Romuliana, Zaječar, 10-15. juli, 2006. Zbornik izlaganja. – Zaječar, 2006; str. 364; 24 sm
     *Zbornik priredio direktor škole Slobodan Divjak.

183. Sloboda i moć. Dijalog o religiji i spoljnoj politici u nepravednom svetu. Preveo s engleskog Slobodan Divjak. – Zaječar, Dom omladine; Beograd, Službeni glasnik, 2008; str. 113; 23 sm
     Edicija Međunarodna filozofska škola Felix Romulijana.

7. Literatura

(Izbor)

184. Jakšić, Miomir: Slobodan Divjak: Roba i revolucija, Beograd, 1982. – Politika, 80/1983, 24890 (22. januar).

185. Aranđelović, Jovan: Slobodan Divjak: Roba i revolucija, Beograd, 1982. – Marksistička misao, 1985, 1, 227-230.

186. Belančić, Milorad: Prazno mesto univerzalnog. Slobodan Divjak: Tradicionalni esencijalizam i pluralizam, Beograd, 1999. – Nova srpska politička misao, 7/2000, 1-2, 405-412.

187. Daković, Nenad: Svet bez uma. Povodom knjige Slobodana Divjaka: Tradicionalni esencijalizam i pluralizam, Beograd, 1999. – NIN, 2000, 2582 (22. 6), 44.

188. Šarčević, Predrag: Kultura između etnosa i demosa. (Slobodan Divjak: Nacija, kultura i građanstvo). – Nova srpska politička misao, 8/2001, 1-4, 325-329.

189. Daković, Nenad: Onaj koji često leti. (Slobodan Divjak: Nacija, kultura, građanstvo, Beograd, 2002). – NIN, 2002, 2710 (5. decembar), 44-45.

190. Aranđelović, Jovan: Suočavanje sa savremenim. O liberalno-demokratskoj teoriji. (Slobodan Divjak: Nacija, kultura, građanstvo, Beograd, 2002). – Politika, 99/2003, 32156 (17. maj), V4.

191. Mladenović, Ivan: Novo čitanje Kanta. – Politika, 102/2005, (23. april); Kultura – umetnost – nauka; 47, 2.
     *Prikaz zbornika koji su priredili Slobodan Divjak i Ivan Mladenović, Beograd, 2005.

192. Milenković, Ivan: Norma = forma. Slobodan Divjak: Problemi identiteta. (Kulturno, etničko, nacionalno i individualno), Beograd, Službeni glasnik, 2006. – Nova srpska politička misao, 12/2006, 1-4, 280-283.

193. Aranđelović, Jovan: Slobodan Divjak: Tradicionalni esencijalizam i pluralizam. – [U]: Jovan Aranđelović: Spisi savremenih srpskih filozofa. II. Ogledi, osvrti i kritike. Beograd, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beograd, 2004, str. 55-65.

194. Aranđelović, Jovan: Slobodan Divjak: Nacija, kultura i građanstvo. - [U]: Jovan Aranđelović: Spisi savremenih srpskih filozofa. II. Ogledi, osvrti i kritike. Beograd, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beograd, 2004, str. 66-70.

195. Milenković, Ivan: Norma = forma. Slobodan Divjak: Problemi identiteta. (Kulturno, etničko, nacionalno i individualno), Beograd, Službeni glasnik, 2006. – Prosvjeta, Zagreb, 13/2006, 76 (septembar).

196. Aranđelović, Jovan: Slobodan Divjak: Problem identiteta – kulturno,etničko, nacionalno i individualno, edicija „Stav“, Službeni glasnik, Beograd, 2006. - [U]: Jovan Aranđelović: Spisi savremenih srpskih filozofa. III. Ogledi, osvrti i kritike. Beograd, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beograd, 2007, str. 127-138.

197. Belančić, Milorad: Proglasiti neistomišljenika – nacistom. Povodom teksta Slobodana Divjaka „“Postmoderno koketovanje s nacizmom“. – Politika, 109/2012, (21. jul), 3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 15.

198. Belančić, Milorad: Da li je kapitalizam sveta krava? Povodom teksta Slobodana Divjaka „Ničeova i Hajdegerova deca – ideolozi antikapitalizma“. – Politika, 109/2012, (28. jul), 2-3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 17.

199. Belančić, Milorad: Reći da se revolucija negde desila ili da je moguća, ne znači da treba pisati njen manifest. – Politika, 109/2012 (18. avgust), 3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 19.
     *Polemika sa stavovima Slobodana Divjaka o liberalizmu i postmodernizmu..

200. Daković, Nenad: Kometa na nebu teorije. – Politika, 109/2012, (4. avgust), 2-3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 17.
     *Polemika sa stavovima Slobodana Divjaka o postmodernizmu i nacizmu.

201. Milenković, Ivan: Proizvoljnost i posledice. Reakcija na tekst Slobodana Divjaka „Postmoderno koketiranje sa nacizmom“. – Politika, 109/2012, (21. jul), 3; Kultura – umetnost – nauka, 56, 15.