Najnovije informacije

POSTAVLJENI TEKSTOVI

                 Program naučnog skupa bugarskog filozofskog fakulteta Ćirilo i Metodije

      POLEMIKE

      Sajt časopisa Danas, objavljeno 24. Februara, 2019.

      Prevratni karakter građanskih protesta u Srbiji

      Prorežimski kritičari građanskih protesta u Srbiji najčešće pribegavaju oceni da su ti protesti lišeni bilo kakvog pozitivnog programa u kojem bi bio naznačen način rešavanja bilo kojeg od aktuelnih društvenih problema. Međutim, takvim pristupom, pomenuti kritičari iskazuju potpuno nerazumevanje same suštine postojećih masovnih demonstracija, jer one nisu primarno usmerene protiv ovog ili onog represivnog čina vlasti, protiv ove ili one drastično negativne društvene tendencije: protiv tesne sprege političara i mafijaških struktura zbog koje dolazi do enormnog osiromašenja ogromnog dela stanovništva koje se u borbi za puko preživljavanje okreće ka ostacima hrane u kontejnerima, prosjačenju i narodnim kuhinjama; protiv do sada, u civilizovanim zemljama neviđenog razgranavanja korupcije i partoklijentizma u sve društvene pore; protiv egzodusa mladih; protiv preplavljenosti akademskih ustanova plagijatima, kupljenim diplomama i mediokritetima; protiv strahovlade i prostačke bahatosti lokalnih šerifa za koje su čast i čoveštvo srednjovekovni pojmovi itd... Nastavak teksta pročitati ovde:

      Slobodan Divjak - Prevratni karakter građanskih protesta u Srbiji

      Sajt časopisa Nedeljnik, objavljeno 12. Novembra 2018.

      Odgovor “moralnim gromadama” i intelektualnim patuljcima

      Sa zakašnjenjem sam pročitao Nedeljnik – publikaciju koju inače veoma cenim zbog njenog profesionalizma i kvaliteta – u kojem je objavljen tekst tri akademika o izborima za Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pošto je u tom tekstu jedan od potpredsednika SANU, Zoran Popović, nastojao da diskvalifikuje moj teorijski rad, sa malim zakašnjenjem šaljem redakciji Nedeljnika svoj odgovor. Naravno, taj odgovor neću zasnovati na narcisoidnim samohvalospevima o svom stvaralačkom opusu, već ću, poštujući manir korektnosti, pustiti druge da svedoče o njemu... Nastavak teksta procitati ovde:

      Slobodan Divjak_Odgovor Zoranu Popovicu

      Časopis Danas, 30. septembar, 2018. Odgovor na Basarinu kolumnu Ogradjivanje od pohvale 

      Razularena volja za moć predsednika Akademije i njena institucionalna nemoć

Moj poznanik Basara se u svojoj kolumni pod naslovom “Ograđivanje od pohvale” osvrnuo i na moj tekst o hipokriziji predsednika SANU kome je Dragan Vučićević, po piscu pomenute kolumne glavni proizvođač “Informerovih kanceroznih sadržaja”, uputio pohvalu nad pohvalama proglasivši ga ni manje ni više nego “najvećim živim srpskim intelektualcem”. Basara mi je u tom tekstu uputio, pored određenih zamerki, i nekoliko superlativa (“za razliku od sitnih muva, Divjak ume da piše razložno i pametno”). Ali u ovom svom reagovanju nemam nameru da se sa Basarom “nadgornjavam” ko je više u pravu, da li njegove primedbe stoje ili ne stoje. Odavno me je napustila surevnjivost takvoga tipa. Nije moja glavna zamerka Vladimiru Kostiću to što se nije ogradio od Vučićevićevih patetičnih epiteta (zašto bi ovaj zatočenik “herojskog individualizma” izazivao gnev miljenika vlasti koji prvo “puca” u svoga oponenta, pa onda obrazlaže motive svoga čina). Ni Kosovo nije bila glavna tema moga članka – ona je spomenuta onako uzgred (o njoj ću opširnije pisati drugom prilikom)... Nastavak teksta procitati ovde:

      Slobodan Divjak - odgovor Basari

      List Svedok, objavljeno 12. februara 2018.

      Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni ambis?

      U našoj javnosti postoje dileme u vezi sa pitanjima koja je osnovna svrha SANU i na koji način ona treba da deluje; da li je ona samo skup međusobno nezavisnih intelektualaca ili i institucija koja se javnosti obraća i svojim kolektivno donetim odlukama; treba li ona da bude apolitična ustanova ili je neophodno i da se politički angažuje; i slično. U liberalno-demokratskim društvima te dileme su, bar u načelu, odavno razrešene. Kod nas, međutim, unutar same Akademije vlada prava konfuzija u pogledu odnosa prema ovim pitanjima, kakvoj je uveliko doprinelo sámo njeno rukovodstvo, koje teži da što više otupi kritičku funkciju pomenute ustanove kako se ne bi zameralo vlastima kao vlastima. Vrh te akademije u svojim javnim nastupima ponavlja da je teorijsko i umetničko stvaralaštvo, a ne društvena kritika, glavna svrha SANU, kao da kritika u svojim raznovrsnim oblicima nije unutrašnji, suštinski deo svakog stvaralaštva... Nastavak teksta procitati ovde:

      Slobodan Divjak - SANU na raskrscu konacno

Dnevni list Danas, objavljeno 18. aprila 2017.

Skandalozno neznanje

Nedavno je Aleksandar Vulin dao javnu izjavu u vezi sa radom sadašnjeg rukovodstva našeg javnog servisa. Naravno problem nije u tome što je on u njoj izrazio nezadovoljstvo određenim aspektima uređivačke politike toga rukovodstva. I on ima pravo da daje svoje ocene rada toga tela. Problem je u tome što je on pri tome ispoljio zaprepašćujuće neznanje u pogledu prirode, uloge i funkcije javnog servisa u društvu. Ne verujem da je igde u svetu gde postoiji javni servis neki političar na taj način odredio suštinu te institucije. Između ostalog, on je istakao da su „ljudi na javnom servisu prestali da polažu računa svojoj državi“. Takav stav podseća na čuveni zahtev bivšeg ministra za kulturu Ivana Tasovca da mu tadašnji generalni direktor RTS podnese izveštaj o radu RTS u protekoj godini. Da je kojim slučajem Aleksandar Tijanić udovoljio Tasovčevoj želji, on bi prekršio zakon o javnom servisu, te stoga to nije učinio...Nastavak teksta pročitati na: 

http://www.danas.rs/licni_stavovi/licni_stavovi.1148.htmlnews_id=343854&title=Skandalozno+neznanje+Aleksandra+Vulina

Povodom Svetskog dana filozofije i 70 godina Instituta za filozofiju pri Filozofskom fakultetu iz Skoplja, rukovodstvo toga Instituta, zajedno sa Filozofskim društvom Makedonije, organizuju u Skoplju 17. i 18 novembra međunarodni filozofski skup "Sloboda i savremenost". Na poziv organizatora, uvodno predavanje na ovome skupu održaće teoretičar iz Beograda Slobodan Divjak, direktor Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana. Tema njegovog izlaganja biće Sloboda i identitet u okviru koje će on iz različitih određenja slobode (metafizičkih i postmetafizičkih) izvesti različite oblike individualnog, kolektivnog i univerzalnog identiteta.