Polemike
Časopis Danas, 20.1.2020
Slobodan Divjak_Zasto Apel 88 brani jednog autokratu?
Časopis Danas, 24.10.2019
Slobodan Divjak_Srpski varvari su pohrlili za diplomama
Časopis Danas, 25.6.2019
Slobodan Divjak_Spajanje suverena i patrijarha licnosti Mila Djukanovica
Časopis Danas, 26.4.2019
Slobodan Divjak Srbija i bauk fašizma
Časopis Danas, polemika između Slobodana Divjaka i Silvana Bolčića koja je trajala u 5 izdanja tog časopisa
Slobodan Divjak_prevratni karakter građanskih_protesta_u_Srbiji_24.2.2019
Silvano_Bolcic_-_Etnonacionalizmu_nije_stalo_do_demokratije_3.3.2019
Slobodan_Divjak_-_Suvereni_diktator_i_ugrozena_sloboda_10.3.2019.
Silvano_Bolcic_Kritika_Kritike_Etnonacionalizacije_društva_17.3.2019.
Slobodan_Divjak_-_Tamo_gde_prestaje_pravo_-_pocinje_tiranija_Danas_24.3.2019.
Sajt časopisa Nedeljnik, objavljeno 12. Novembra 2018.
Odgovor “moralnim gromadama” i intelektualnim patuljcima
Sa zakašnjenjem sam pročitao Nedeljnik – publikaciju koju inače veoma cenim zbog njenog profesionalizma i kvaliteta – u kojem je objavljen tekst tri akademika o izborima za Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pošto je u tom tekstu jedan od potpredsednika SANU, Zoran Popović, nastojao da diskvalifikuje moj teorijski rad, sa malim zakašnjenjem šaljem redakciji Nedeljnika svoj odgovor. Naravno, taj odgovor neću zasnovati na narcisoidnim samohvalospevima o svom stvaralačkom opusu, već ću, poštujući manir korektnosti, pustiti druge da svedoče o njemu... Nastavak teksta procitati ovde:
Slobodan Divjak_Odgovor Zoranu Popovicu
Časopis Danas, 30. septembar, 2018. Odgovor na Basarinu kolumnu Ogradjivanje od pohvale
Razularena volja za moć predsednika Akademije i njena institucionalna nemoć
Moj poznanik Basara se u svojoj kolumni pod naslovom “Ograđivanje od pohvale” osvrnuo i na moj tekst o hipokriziji predsednika SANU kome je Dragan Vučićević, po piscu pomenute kolumne glavni proizvođač “Informerovih kanceroznih sadržaja”, uputio pohvalu nad pohvalama proglasivši ga ni manje ni više nego “najvećim živim srpskim intelektualcem”. Basara mi je u tom tekstu uputio, pored određenih zamerki, i nekoliko superlativa (“za razliku od sitnih muva, Divjak ume da piše razložno i pametno”). Ali u ovom svom reagovanju nemam nameru da se sa Basarom “nadgornjavam” ko je više u pravu, da li njegove primedbe stoje ili ne stoje. Odavno me je napustila surevnjivost takvoga tipa. Nije moja glavna zamerka Vladimiru Kostiću to što se nije ogradio od Vučićevićevih patetičnih epiteta (zašto bi ovaj zatočenik “herojskog individualizma” izazivao gnev miljenika vlasti koji prvo “puca” u svoga oponenta, pa onda obrazlaže motive svoga čina). Ni Kosovo nije bila glavna tema moga članka – ona je spomenuta onako uzgred (o njoj ću opširnije pisati drugom prilikom)... Nastavak teksta procitati ovde:
Slobodan Divjak - odgovor Basari
List Svedok, objavljeno 12. februara 2018.
Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni ambis?
U našoj javnosti postoje dileme u vezi sa pitanjima koja je osnovna svrha SANU i na koji način ona treba da deluje; da li je ona samo skup međusobno nezavisnih intelektualaca ili i institucija koja se javnosti obraća i svojim kolektivno donetim odlukama; treba li ona da bude apolitična ustanova ili je neophodno i da se politički angažuje; i slično. U liberalno-demokratskim društvima te dileme su, bar u načelu, odavno razrešene. Kod nas, međutim, unutar same Akademije vlada prava konfuzija u pogledu odnosa prema ovim pitanjima, kakvoj je uveliko doprinelo sámo njeno rukovodstvo, koje teži da što više otupi kritičku funkciju pomenute ustanove kako se ne bi zameralo vlastima kao vlastima. Vrh te akademije u svojim javnim nastupima ponavlja da je teorijsko i umetničko stvaralaštvo, a ne društvena kritika, glavna svrha SANU, kao da kritika u svojim raznovrsnim oblicima nije unutrašnji, suštinski deo svakog stvaralaštva... Nastavak teksta procitati ovde:
Slobodan Divjak - SANU na raskrscu konacno
| 24.04.2017. |
Dnevni list Danas, objavljeno 18. aprila 2017.
Skandalozno neznanje
Nedavno je Aleksandar Vulin dao javnu izjavu u vezi sa radom sadašnjeg rukovodstva našeg javnog servisa. Naravno problem nije u tome što je on u njoj izrazio nezadovoljstvo određenim aspektima uređivačke politike toga rukovodstva. I on ima pravo da daje svoje ocene rada toga tela. Problem je u tome što je on pri tome ispoljio zaprepašćujuće neznanje u pogledu prirode, uloge i funkcije javnog servisa u društvu. Ne verujem da je igde u svetu gde postoiji javni servis neki političar na taj način odredio suštinu te institucije. Između ostalog, on je istakao da su „ljudi na javnom servisu prestali da polažu računa svojoj državi“. Takav stav podseća na čuveni zahtev bivšeg ministra za kulturu Ivana Tasovca da mu tadašnji generalni direktor RTS podnese izveštaj o radu RTS u protekoj godini. Da je kojim slučajem Aleksandar Tijanić udovoljio Tasovčevoj želji, on bi prekršio zakon o javnom servisu, te stoga to nije učinio...Nastavak teksta pročitati na:
Slobodan Divjak - Antej ili Ahasfer. Odgovor na kritike i pitanja, Filozofski godišnjak, Banja Luka, br. 6, 2008.
